ХИБРИДНОСТ И РАЗНОВРСНОСТ У ФИЛМУ „МОЈА ЛЕПА ПЕРИОНИЦА“

Apstrakt

Филм „Моја лепа перионица―, као један од контроверзнијих филмова британског редитеља Стивена Фрирса, а који је снимљен по сценарију писца пакистанског порекла Ханифа Курејшија, оштро критикује политички режим Маргарет Тачер током осамдесетих година прошлог века. Овај период који карактерише култура предузетништва и слобода тржишта, али уједно и немири због расних конфликта, немаштине и незапослености, омогућио је повољне услове за настанак пост-националног филма у Британији. За разлику од националног филма који је приказивао хомогено британско друштво, пост-национални филм уводи хетерогеност и хибридност као неизбежну последицу контакта Британаца и припадника друге генерације имиграната који потичу из некадашњих британских колонија. Док Ханиф Курејши бира ликове који попут њега самог не могу да се сврстају у одређену категорију ни групу, већ представљају пресек британске и азијске културе, Стивен Фрирс вешто дочарава прелазе из хомогеног у хибридног у најупечатљивијим кадровима филма „Моја лепа перионица―. На тај начин писац и режисер указују на немогућност постојања засебних етничких група и дочаравају нови британски идентитет који је настао као последица мешања етничких група. Такође, публици стављају до знања да је без обзира на порекло и расу могуће пронаћи спокој и остварити успех у Британији уколико се прихвати хибридност и разноликост и уколико се одустане од стварањa вештачких подела.