PROSTOR, SEĆANJE, IDENTITET U AUTOBIOGRAFSKOJ PROZI SELO MOJE I SAMA MILKE ŽICINE
Ključne reči:
poetika prostora, sećanje, identitet, autobiografska proza, Milka Žicina, figura ocaApstrakt
U radu se analizira međuodnos poetike prostora, sećanja i identiteta u autobiografskoj prozi Milke Žicine Selo moje i Sama. Pri istraživanju se primenjuje interdisciplinarni pristup, koji uključuje psihoanalitičku teoriju i fenomenološke koncepte, kako bi se istražila međuzavisnost prostora i doživljaja sopstva. Cilj je da se osvetli simbolička uloga prostora – rodne kuće i rodnog sela, te i zatvorske samice – kao ključnih mesta suočavanja sa traumatskim sećanjima i krizom identiteta. Pored toga, posebna pažnja je posvećena figuri oca, koji igra centralnu ulogu u formiranju autorkinog identiteta, što je dosad nedovoljno istražen aspekt ženske proze. Pokazuje se da prostor, kao simboličko mesto suočavanja sa prošlošću, omogućava dublje razumevanje ženskog autobiografskog pisma, u kome se kroz poetiku traumatskog sećanja istražuju krize subjektiviteta.
