KORACI U STRAHU – BORBA ZA PRAVA ŽENA: KEROLAJN EBOT, HEROINA E. M. FORSTERA, U POTRAZI ZA SLOBODOM

Apstrakt

Problem odnosa polova je tema pisane literature još od davnina. U prošlosti, pisci i filosofi su dovodili u pitanje i omalovažavali ulogu žena u društvu. Hrišćanstvo je u literaturu uvelo model dve potpuno suprotne figure žena, lošu devojku, koju časni članovi zajednice nisu poštovali, nasuprot dobre devojke, koja je bila oličenje svih hrišćanskih vrlina. U viktorijansko i post viktorijansko doba emancipacija žena je postala veliko društveno pitanje. Prvih godina dvadesetog veka, literatura koju su pisale žene, kao i književna dela o ženama, postaju sve intenzivnije. U moderno feminističko doba, pogotovo nakon što su žene dobile pravo da glasaju i nakon što im je školovanje i zapošljavanje postalo pristupačnije, književnost je počela da se koncentriše na promenu uloge žena, kao i na prepreke ka jednakosti koje su i dalje postojale. Kao pisac koji je bio izuzetno osetljiv na uticaj vremena u kom je živeo, E. M. Forster je svoje likove opisivao u bliskoj povezanosti sa okruženjem. Kritikovao je položaj i ulogu žena u viktorijanskoj porodici srednjeg staleža. Opisivao je heroine koje vode stalnu borbu između svojih želja i primerenog, valjanog ponašanja kakvo su od njih očekivali članovi njihovih porodica i prijatelji. Njegovi ženski likovi suočavaju se sa izborom između mogućnosti da raskrste sa duboko ukorenjenim konvencijama, kako bi dostigle ličnu sreću kao žene koje slobodno misle svojom glavom, ili da se i dalje ponašaju u skladu sa očekivnjima društva.
Rad se sastoji od četiri četiri dela - Uvod, Beleška o romanu, Potraga Kerolajn Ebot za boljim mestom u muškom svetu i Zaključak. U uvodnom delu razmatraju se istorijske okolnosti u kojima je nastao Forsterov roman Gde anđeli se plaše da kroče. U drugom delu rada dat je kratak prikaz romana sa posebnim osvrtom na razliku između stava koji imaju Englezi i Italijani prema životu. Treći, glavni deo rada, posvećen je Kerolajn Ebot, glavnom ženskom liku u romanu, njenoj potrazi i žudnji za ličnom slobodom i boljim položajem u svetu, koji još uvek uređuju i kojim još uvek dominiraju muškarci, i pored nominalno usvojenih zakona koji garantuju ženama prava u različitim sferama života, istovremeno kritikujući njenu nedoslednost u toj borbi, kao i Forsterov nedovoljno borbeni duh koji je usadio glavnoj akterki romana. Zaključak ukazuje na glavni nedostatak u Forsterovom stavu prema emancipaciji žena, koji je, iako pozitivan, ipak nedovoljno napredan i odvažan.