VIŠESTRUKO OGRAĐIVANJE U POLITIČKOM INTERVJUU

Apstrakt

Predmet ovog rada je višestruko ograđivanje sa nefaktivnim glagolima i izrazima u političkom intervjuu na srpskom i engleskom jeziku. S obzirom na činjenicu da je politički intervju, kao specifičan vid političkog diskursa, sve prisutniji u medijima, on postaje glavni vid komunikacije političkih aktera sa javnošću. Kroz ovu vrstu intervjua sprovodi se informisanje javnosti, ali i političke kampanje. Pošto su političari odgovorni svojim biračima za svaku svoju aktivnost i izjavu, oni moraju pažljivo da biraju šta će reći i na koji način. Jedna od bitnih karakteristika njihovog diskursa je ograđivanje od propozicionog sadržaja, jer na osetljiva pitanja oni ponekad ne mogu ili ne žele da daju eksplicitan odgovor. U tim slučajevima oni pribegavaju upotrebi jedne ili više ograda kako bi njihove izjave bile prihvatljive javnosti, a da se oni pritom ne kompromituju ili obavežu na nešto. Teorijsku osnovu ovog rada predstavlja analiza jezičkog fenomena ograđivanja sa stanovišta pragmatike i kritičke analize diskursa. Prvo je izvršena deskripcija i klasifikacija višestrukih ograda koje se pojavljuju u političkim intervjuima na engleskom i srpskom jeziku, a zatim su utvrđene njihove diskurzivne funkcije. Takođe, izvršena je kontrastivna analiza upotrebe ograda u ova dva jezika. Dobijeni rezultati pokazuju da su početne hipoteze o glavnim funkcijama višestrukih ograda uglavnom potvrđene. Prva hipoteza je potvrđena činjenicom da se političari uz nefaktivni glagol ili izraz služe bar još jednom ogradom u okviru istog odgovora, što njihov iskaz dodatno udaljava od istine. Druga hipoteza je takođe potvrđena, jer je ustanovljeno da upotreba većeg broja ograda, pored osnovne, ima i dodatne diskurzivne funkcije (upozorenje, kritika trećih lica, direktni napad na intervjuera, kritika političkog protivnika, promocija sopstvene kampanje itd.). Što se treće hipoteze tiče, primećeno je da je razlika u upotrebi ograda u diskursu političara na vlasti i iz opozicije zapravo znatno veća nego što se očekivalo, što proizilazi iz činjenice da vlast mora više da pazi na svoj diskurs nego opozicija. Na kraju, potvrđena je i četvrta hipoteza, to jest zaključeno je da u strukturi višestrukih ograda postoje razlike koje proizilaze iz sistemskih razlika između engleskog i srpskog jezika, ali da u funkcijama koje one imaju u diskursu nisu uočene nikakve razlike.