KONSONANTSKI NIZOVI U NASTUPU U ENGLESKOM I SRPSKOM
Ključne reči:
konsonantski nizovi, nastup, engleski, srpski, sonornost, poluslogovi.Apstrakt
Cilj ovog rada jeste poređenje konsonantskih nizova u nastupu u engleskom i srpskom pomoću teorijskog okvira koji koristi pojam sonornosti. Prema Principu sleda sonornosti (Kiparsky, 1979; Selkirk, 1984; Clements, 1990), konsonantski nizovi mogu se klasifikovati u tri grupe – osnovne nizove, nizove obrnute sonornosti i nizove jednake sonornosti. Osnovni nizovi predstavljaju najbolji tip nizova jer u njima sonornost opada prema margini sloga. U nizovima obrnute sonornosti sonornost raste, dok u nizovima jednake sonornosti oba segmenta imaju iste vrednosti. Klasifikacija početnih nizova u engleskom i srpskom pokazuje da srpski poseduje veći broj mogućih nizova u sve tri grupe. Najveći broj kombinacija u oba jezika predstavlja osnovne nizove. Afrikate su produktivniji segmenti u srpskom, pošto se javljaju u pet mogućih konsonantskih grupa, dok u engleskom ne postoji nijedna mogućnost. Takođe, plozivi su zastupljeniji u srpskom nego u engleskom. Frikativi predstavljaju najčešću grupu glasova; ovi segmenti mogu se naći u sve tri grupe nizova u oba jezika. Disperzija sonornosti korišćena je sa ciljem određivanja kompleksnosti poluslogova. Rang kompleksnosti ukazuje na tendenciju složenijih struktura da se u jeziku pojavljuju ređe, dok se jednostavnije strukture mogu naći u većem broju reči.
