SUBVERZIJA POSTMODERNIZMA U ROMANIMA ZANESENOST I BIOGRAFOVA PRIČA A.S. BAJAT
Ključne reči:
A.S. Bajat, postmodernizam, metafikcija, istoričnost, neoviktorijansko, seksualnost, parodija, subverzijaApstrakt
A.S. Bajat je spisateljica čiji je književni rad oblikovan u periodu
postmodernizma, koji odlikuju kompleksna dela premrežena aluzijama i referencama,
kako iz književnosti, tako iz kulture i istorije. Takođe, ovaj period odlikuje oslanjanje na
metafikciju; mnoga dela ispituju odnos između fikcije i realnosti, kao i sam proces
stvaranja fikcije. Dela A.S. Bajat svakako poseduju ove karakteristike; Zanesenost
(Possession) i Biografova priča (The Biographer’s Tale) su satkana služeći se različitim
formama, od tipične prozne naracije, preko pisama i poezije, do dramskih sekvenci;
sadrže brojne aluzije na razne ličnosti iz istorije književnosti, kulture i nauke, te
prikazuju širok dijapazon kompleksnih i detaljno razvijenih likova koji se bore da
steknu i očuvaju stabilan identitet u periodu koji podozrivo gleda na takve koncepte.
Uzevši ove karakteristike u obzir, moglo bi se reći da su ti romani tipični predstavnici
postmodernističkog pisanja. Međutim, pored ovih karakteristika, pomenuta dela su
takođe okrenuta posmatranju njihovog statusa kao postmodernih tekstova i podrivanju
teorijskih i književnih okvira postmodernizma. Sa jedne strane, oba romana se
konstantno osvrću na postmodernizam sa parodičnim tonom, prikazujući likove poput
Mod i Rolanda, kao i Fineasa koji su detaljno upoznati sa postmodernom teorijom. No,
ti likovi ne pokazuju mogućnost da se snađu u stvarnom svetu, koji ih udaljava od
teorijskih razmatranja ka otkrivanju stvarnih strasti i pronalasku čvrstih identiteta i
ispunjenih života. Sa druge strane, oba romana poseduju zaokružen kraj, koji kulminira
formiranjem stabilnih identiteta i okretanjem glavnih junaka od apstraktnih teorijskih
razmatranja prema saznavanju stvarnog sveta. Zbog ovakvog kritičkog odnosa prema
postmodernizmu, koji koristi postmoderne tehnike pisanja da podrije postmodernizam
iznutra, ovaj rad pomenute romane naziva meta-postmodernim.