АПРОПРИЈАЦИЈА ПРОФЕТСКОГ КАО ЕЛЕМЕНТ ПРОТОФЕМИНИЗМА У ДЕЛОВАЊУ ХИЛДЕГАРД ИЗ БИНГЕНА

Apstrakt

У раду се представља анализа преписке између средњовековне књижевнице,монахиње Хилдегард из Бингена, и
Бернара од Кл ервоа, једног од најзначајнијих представника и реформатора средњовековног монастицизма на Западу, како би се указало на протофеминистичке елементе у деловању ове представнице средњовековне женске мистике. Анализом дискурса Хилдегардини искази садржани у писму упућеном Бернару тумаче се као парадигматични за један од начина на који је ова ауторка, али и поједине друге образоване жене, унутар специфичног контекста средњовековних конвентуалних заједница, активно преузимала друштвене улоге резервисане за мушкарце и стицала ванредан ауторитет ослањајући се на постојећи репертоар хришћанских наратива реторичких средстава. Посебно се скреће пажња на топос скромности као дискурзивни елемент у изградњи пророчке ауторепрезентације. Рад се темељи пре свега на критичкој рецепцији стваралаштва Хилдегард из Бингена унутар литературе из области феминистичке књижевне историје, у којој је уочен посебан значај ове ауторке за историју средњовековне књижевности коју су писале жене. Рад садржи и ауторов превод поменуте преписке са латинског оригинала.