ПРОСТОРНИ ЕЛЕМЕНТИ ФИКЦИОНАЛНОГ СВЕТА КАО МОГУЋИ ИНДИКАТОРИ СЛОБОДНОГ НЕУПРАВНОГ ДИСКУРСА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА КЊИЖЕВНО ПРЕВОЂЕЊЕ

Apstrakt

Иако се значај слободног неуправног дискурса препознаје у новијим наратолошким студијама, ова хибридна појава,
везана првенствено за модерну и савремену књижевност и питање фокализације, представља чест проблем при превођењу књижевних текстова са енглеског на српски језик. Главни узрок томе јесу непрецизност и двосмисленост маркера слободног неуправног дискурса, као и непостојање текстуалних смерница које би указале на његову неопходну употребу. Читање романа Ијана Макјуана Искупљење [Atonement] на изворном и циљном језику, посебно поглавља која се услед променљиве фокализације одликују изразитом наратолошком слојевитошћу, указало је на могућност тумачења односа фокализатора и фикционалног простора као показатеља слободног неуправног дискурса. У овом раду се
фикционалном простору приступа као елементу модално структурисаног света књижевног текста, који служи као фиксни
оријентир у сплету различитих спољашњих и унутрашњих перспектива. Резултати показују да детаљно ишчитавање
фикционалног простора може указивати на промену перспективе/фокализације, а самим тим и на употребу слободног
неуправног дискурса, чија је појава везана за унутрашњу или, према Мике Бал, комбиновану спољашњу и унутрашњу фокализацију. Овај аспект читања књижевног текста потенцијално је од великог значаја за студије превођења, јер пружа нове могућности идентификације слободног неуправног дискурса, које би помогле правилном граматичком и семантичком преношењу ове форме са енглеског на српски језик.