ДЕЛЕЗИЈАНСКО ТУМАЧЕЊЕ ИЗВУКОВИЋА У ДЕЛУ КРАЉЕВИЋ И ПРОСЈАК

Apstrakt

Роман Марка Твена из 1881. године под називом Краљевић и просјак бави се фиктивним сусретом између историјске личности енглеског престолонаследника из шеснаестог века, Едварда Тјудора, и Тома Кентија, дечака из нижих слојева који му је физички идентичан. Дечаци одлучују да привремено замене улоге, али их онда околности раздвоје и присиле да неколико дана воде замењене животе. Престолонаследник има извуковића Хемфрија Марлоуа, дечака који уместо њега прима батине, и он Тома снабдева информацијама неопходним да избегне разоткривање, док се Едвард спријатељује с доброћудним али обесправљеним припадником племства по имену Мајлс Хендон, који такође служи да заштити свог младог пријатеља, кога потајно сматра поремећеним. У оба случаја, улога извуковића може се објаснити применом Капитализма и шизофреније Жила Делеза и Феликса Гатарија. Анализа фабуле открива да ни Едвард Тјудор (енглески престолонаследник) ни Том Кенти (улични деран) не би иначе имали тежњу да учествују у врсти друштвеног ремећења коју Делез и Гатари називају „детериторијализација“. Обојица, међутим, у томе успевају само услед замене улога, коју даље омогућују престолонаслеников званични извуковић и обесправљени члан племства који има сличну функцију. Стога, извуковић служи као катализатор који омогућава да се детериторијализација догоди.