ФЕМИНИСТИЧКО УРЕЂЕЊЕ ЗЕМЉE ЖЕНА

Apstrakt

Земља жена (1915) Шарлот Перкинс Гилман се означава као први феминистички утопијски роман. Гилманова је покушала да инкорпорира у овај роман елементе феминистичке и социјалистичке идеологије за које се залагала и у стварном животу. Ишавши стопама Мери Вулстонкрафт, „мајке феминизма“, Гилманова се такође залагала за једнакост жена и мушкараца, пре свега, у погледу образовања. Земља жена описује функционално друштво жена где је свака жена тј. сваки ЧОВЕК једнак по правима и могућству остваривања својих потенцијала за добробит читаве нације. Индивидуалност и надметање, као типичнo мушке особине, се обесхрабрују јер не воде добробити нације, али се охрабрује коришћење и развијање индивидуалних потенцијала са циљем развоја друштва у целини. У Земљи жена акценат је стављен на материнство у коме лежи будућност нације и образовање које траје читавог живота. Засновавши роман на дарвинистичкој филозофији еволуционог развоја, Гилманова гради женско друштво у складу са природом. Жене се, поред улоге мајке, остварују и у другим професијама, показујући да мајчинска љубав и брига, рационално размишљање и делање, могу довести до савршено организованог друштва. Континуирани физички и ментални развој, уз практиковање вере  материнског Пантеизма, довели су до искорењивања проблема који постоје у цивилизацији Запада. Овим романом Гилманова жели да покаже да је у праву када сматра да су жене супериорније у односу на мушкарце, и да их је природа предодредила да буду лидери. Иако постоје одређене недоследности у Гилмановој филозофији, ово дело је и читав век касније значајно за феминистичку и утопијску мисао. Земља жена пружа увид у друштво какво би могло да постоји да је женама дозвољено да слободно развијају, и стога је овај роман био и остао својеврсни феминистички манифесто.