НОВИ ИСТОРИЗАМ И ТУМАЧЕЊА ШЕКСПИРА
Ključne reči:
Нови историзам је критичка пракса настала почетком осамдесетих година 20. века, делом из засићености новом критиком и из отпора према старом историзмуApstrakt
У овом раду представљен је нови историзам, критичка пракса настала почетком осамдесетих година 20. века, и преглед
новоисторијских тумачења Шекспирове три трагедије, Хамлет, Отело и Краљ Лир. Приказ ставова и анализа из радова
најпознатијих новоисторичара, Стивена Гринблата, Леонарда Тененхауса, Стивена Малејнија и других, представља нови вид сагледавања трагедије са становишта односа моћи, политике, родних, породичних и других друштвених односа, као и сагледавање у ширем контексту одређених места у драмама која су у вези са друштвеним приликама раног модерног доба.
Новоисторијска критика се заснива на синхронијском проучавању, како књижевног, тако и некњижевног текста који
припада једном културном систему, а ослобођена је анализе идеја, књижевних жанрова и мотива издвојених из ширег друштвеног контекста. У центру пажње новоисторичара су политички контекст и функција књижевног дела и текст као чинилац историјских збивања. Такође, у сфери новог историзма налазе се интересовање за културу, друштво, политику, институције, животне услове класа и полова, социјални и материјални контекст и његову основу.
