ЦИВИЛИЗАЦИЈА И ДИВЉАШТВО У РОМАНУ ГОСПОДАР МУВА ВИЛИЈАМА ГОЛДИНГА

Apstrakt

Проучавајући групу дечака старости од шест до дванаест година на ненасељеном острву, Голдинг истражује предности и мане цивилизације. У свом делу Господар мува наводи нас на закључак да је човек у исто време и добар и лош и да је његова природа себи бескрајно контрадикторна. Док пратимо пустоловине двојице главних јунака, Ралфа и Џека, постајемо свесни чињенице да не постоји јасна граница између цивилизације и дивљине човековог срца. Ралф представља цивилизацију и владавину разума, док Џек симболизује инстинкте и необузданост човекове природе. Упркос очигледном антагонизму, који карактерише однос ове двојице дечака, препознаћемо Ралфа у Џеку и Џека у Ралфу. Па тако, на почетку романа, затичемо дивљег Џека који поштује и понаша се у складу са цивилизацијским правилима. Међутим, он убрзо схвата да нема другог излаза, па разјарено одлази у шуму формирајући сопствено друштво дивљака. С друге стране, првобитно цивилизовани и разумни, Ралф прераста у звер спремну да убије свакога ко је угрози. Голдинг успева у намери да својим читаоцима омогући једно сасвим ново искуство, па књигу завршавамо обогаћени потпуно другачијом перспективом у погледу на природу човекове душе. Овај рад ће приказати, с једне стране, како дечаци, и човек уопште, услед немоћи да сагледају, схвате и прихвате дивљи и необуздани део сопственог бића, страдају деградирајући у потпуно
крвожедно дивљаштво, а с друге стране, како је цивилизација, и поред људских тежњи ка бољем и уређенијем свету, нестабилна творевина која се изнутра лако може урушити и претворити у своју негацију.