АМЕРИКА: ПУРИТАНСКА КЊИЖЕВНОСТ ПРЕ ДОБА РАЗУМА И ПРОСВЕТИТЕЉСТВ

Apstrakt

Пуританска традиција у америчкој књижевности, и у америчкој култури уопште, занимљива је појава, пошто пуританци нису били ни прва а ни најбројнија група досељеника на нови континент. Чињеница је ипак да су долазак брода Мејфлауер на обалу Америке 1620. године и каснији настанак Плимутске плантаже, коју је створило стотинудвоје његових путника, временом почели да се узимају као зачетак данашње Америке. У настојању да се схвати она силна снага у борби да се преживи коју су испољили ти малобројни одважни људи, као и сва моћ њихове вере и њихових убеђења, овај рад је намерен да подсети на разлоге који су пуританце повели на овај „задатак у дивљини”; истовремено је потребно
показати и да живот у Америци 17. и 18. века није био у свему безбојно смркнут и тужан. Највећу тешкоћу овде налазимо у недостатку поузданих извора и непосредних илустрација, мада се у поезији 17. века јасно истиче присуство троје
песника чији су значај и вредност све само не неприметни и пролазни. Кад је у питању 18. век, историчари америчке књижевности као да прелазе преко тог периода – ретко му посвећују више од једног обичног поглавља у својим прегледима, што се објашњава чињеницом да и нема књижевних дела од неког изразитог значаја све до сâмог споја с деветнаестим веком. Наравно, било је филозофских, верских и политичких списа који су важни не толико као књижевни
радови колико као сведочанства о збивањима која су означила крај доминације пуританизма и наилазак квалитативно сасвим новог периода, који се назива Добом разума и просвећености.