ПЕСНИЧКИ ДИСКУРС МИЛАНА ДЕДИНЦА У АВАНГАРДНОЈ КОМПИЛАЦИЈИ ОД НЕМИЛА ДО НЕДРАГА: 1921‒1956
Ključne reči:
ауторска компилација, српско-француски надреализам, методолошко лирско услојавањеApstrakt
Овај рад проблематизује поетски рукопис Милана Дединца Од немила до недрага: 1921‒1956 (1957) у ауторској синтези свих дотадашњих песама објављених у пeсничким збиркама или часописима (Зар зора већ? – Зора! Зорило и ноћило певају, Јавна птица, Један човек на прозору, Пламен без смисла, И зрака и мрака препуне су жене, У песмама из дневника заробљеника 60211). Посебан акценат стављен је на методологију приређивачке праксе са предзнаком поетског артикулисања у осветљавању његовог тридесетпетогодишњег стваралачког дискурса (уз опис кореспондирања његовог животног и радног, књижевног и друштвеног искуства на релацији српско-француског надреализма као и духовног развоја у процесу стваралачког конституисања на усаглашеној матрици идеалистичких формула младости и зрелости човека у духовној одмерености). Указујући на песнички идентитет у доследној духовној и моралној визији испитују се поетичке мене у фазама од наглашене ирационалзације поезије, до њене објективизације и присуства вишезначних симболичних значења.