ТЕОРИЈА ЉУБАВИ У ПРОЗИ ЕРНЕСТА ХЕМИНГВЕЈА: ИЗМЕЂУ ЕРОТСКОГ И МОРАЛНОГ

Apstrakt

Ово квалитативно истраживање усмерено је на један недовољно истражени аспект критичког приступа прози Ернеста Хемингвеја – мотиве љубави, сексуалности и еротизма, који су заједно предмет изучавања теорије љубави. Односи између
мушкараца и жена у прози Ернеста Хемингвеја показују да интензивно искуство избегава језик, као и да се љубавни односи махом заснивају на изјаловљеној комуникацији у којој долази до удаљавања емотивних партнера. Стога ћемо у овом раду приступити анализи две кратке приче, „Једна кратка прича“ и „Горе у
Мичигену“, како бисмо стекли увид у сложени концепт љубави овог аутора. Анализа одабраних прича заснива се на идејама еротске и моралне љубави које је у својој књизи Значења љубави изложио Роберт Вагонер. Ове приче одабране су као релевантне за разумевање концепта љубави у прози Ернеста Хемингвеја, јер обе
описују односе између двоје људи који су у некој врсти интимне везе. Анализа прича је спроведена помоћу иманентне методе, којом су утврђени посебни текстуални сегменти који представљају код Хемингвеја покушај и осујећеност љубави. Крајњи циљ овог истраживања је да проникнемо у проблематику љубави једног од најпознатијих америчких писаца 20. века, код чијих јунака се љубав и нагони налазе у трагичном процепу између друштвених промена, индивидуалних жеља и културних забрана.