Prijave priloga

Smernice za autore

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMU RUKOPISA 

Preuzmite obrazac za pripremu rukopisa.

Preuzmite Izjavu autora.

Časopis Reči nalazi se u kategoriji istaknutih nacionalnih časopisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (M52). Uputstvo za pripremu rukopisa sastavljeno je prema Aktu o uređivanju naučnih časopisa MNTR (ev. broj: 110-00-17/2009-01, Beograd, 09.07.2009).

Dostavljeni naučni radovi, nakon uredničke procene, ulaze u proces recenziranja kompetentnih stručnjaka. Recenzentima nije poznat identitet autora, niti autori dobijaju podatke o recenzentima. Na osnovu recenzija redakcija donosi odluku o objavljivanju, korekciji ili odbijanju rada. Autori čiji su radovi odbijeni i autori kojima se radovi vraćaju na korekciju dobijaju na uvid recenzije.

Časopis Reči publikuje samo ranije neobjavljene naučne i stručne radove iz jezika, književnosti i kulture. Ukoliko članak predstavlja ranije dopunjen ili izmenjen rad, autori su dužni da dostave kopiju prvog rada.

Izuzetno se štampaju kritička izdanja istorijske, arhivske, leksikografske, bibliografske građe i sl, kao i nenaučna građa koja može biti od koristi istraživačima.

Časopis Reči izlazi jedanput godišnje, rukopisi se dostavljaju elektronskom poštom tokom cele godine na adresu uredništva reci@alfa.edu.rs. Zajedno sa slanjem radova, autori su dužni da potpišu Izjavu autora. To je priložen dokument na sajtu časopisa Reči čijim potpisivanjem autori potvrđuju da je njihov tekst originalan proizvod vlastitog rada i da je tekst pripremljen prema zadatim uputstvima časopisa. U suprotnom, redakcija neće prihvatiti rad za objavljivanje, kao ni u slučaju da je autor/ka odbio/la da prihvati komentare i primeni sugestije recenzenata.

Osnovne informacije o pismu i obimu rada

Pismo rukopisa na srpskom jeziku je latinica (Serbian, Latin). Radovi mogu biti objavljeni na engleskom, ili nekom drugom stranom jeziku. Tekstovi na srpskom jeziku treba da su prilagođeni Pravopisu iz 2010. i Normativnoj gramatici iz 2013. godine. Tekstovi na stranim jezicima treba da slede jezičke norme tih jezika.

Dužina i font rukopisa članaka je do 30.000 slovnih mesta (sa belinama), ne računajući fusnote. Font je Times New Roman 12. Fusnote se unose veličinom slova Times New Roman 10 i ne služe za citiranje, već za dodatna objašnjenja. Prored teksta je 1,5. Naglašavanja u tekstu prenose se kurzivom.

Struktura članka

Podaci o autoru ili autorki stavljaju se na početku rada, pišu se fontom koji se koristi za glavni tekst rada, Times New Roman 12. Obuhvataju ime, srednje slovo i prezime autora, i afilijaciju. Afilijacija podrazumeva ustanovu u kojoj je autor zaposlen, ispisuje se neposredno nakon imena autora, a funkcija i zvanje autora se ne navode. U slučajevima složenije organizacije, navodi se ukupna hijerarhija. Na primer: Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju, Beograd.

Nakon prezimena, u fusnoti se navodi elektronska adresa autora. U slučaju koautorstva, navodi se elektronska adresa prvog autora. Ne navode se funkcija i zvanje autora. Ukoliko je rad nastao u okviru određenog projekta, potrebno je, odmah nakon naslova rada, u fusnoti, navesti podatke o broju projekta, njegovom rukovodiocu i instituciji koja finansira projekat. Izrazi zahvalnosti i komentari daju se takođe u ovom delu rada.

Naslov rada treba da što preciznije upućuje na sadržaj članka i da olakšava indeksiranje i pretraživanje teme. Naslov se piše dva reda ispod afilijacije, centrirano, velikim slovima.

Apstrakt (sažetak, anotacija) mora da sadrži uvodna razmatranja o istraživanju, ranija zapažanja o problemu, primenjene metode, jasne i koncizne rezultate i mišljenje o uticajima i implikacijama otkrića. U apstraktu se nalaze samo najvažniji detalji koji su potrebni za razumevanje značaja članka. Obim apstrakta je od 150 do 200 reči, piše se na jeziku rada, srpskom i engleskom jeziku. Redakcija obezbeđuje prevođenje apstrakata stranih autora na srpski jezik.

Ključne reči ne treba da sadrže reči iz naslova rada već suštinske reči koje su izvučene iz sadržaja rada. Treba napisati do 10 ključnih reči. One se na početku rada navode uz apstrakt.

Na kraju članka dolazi Literatura (prilikom navođenja koristi se APA /American Psychological Association/ stil). Praćena je Naslovom rada, Rezimeom i Ključnim rečima na stranom jeziku ukoliko je rad pisan na srpskom; u slučaju rada na stranom jeziku, ova tri segmenta daju se na srpskom. Rezime treba da sadrži kondenzovano saopštene ključne ideje rada. Za razliku od apstrakta, u rezimeu se autori koncentrišu na rezultate, otkrića i zaključke. Rezime bi trebalo da bude opširniji od apstrakta (sadrži do 250 reči).

Na kraju teksta, u donjem desnom uglu, redakcija hronološkim redom navodi datume prijema, odobrenja i eventualnih ispravki rada.

Rad može da sadrži podnaslove. Oni su uvučeni u pasus i nisu pisani velikim slovima, već podebljani.

Tekstovi članaka imaju pasuse. Paragrafi ne mogu biti sastavljeni od jedne rečenice.

Numeraciju stranica, paragrafa ili podnaslova nije potrebno vršiti.

Dodatni propratni materijali (fotografije, dokumenta, transkripti, tabele, grafikoni, crteži, sheme) poželjni su prilozi i objavljuju se uz prethodno dostavljene dozvole nadležnih institucija. Ovi materijali dostavljaju se u posebnom fajlu, a u osnovnom tekstu posebnom zagradom obeležava se mesto gde dolaze i ne unose se u tekst. Na primer: [slika br.1] [tabela br. 3]. Crno-bele reprodukcije se šalju kao TIFF (u rezoluciji 300 dpi) ili EPS (800 dpi). Tabele se precizno obeležavaju, prenose bez senčenja i boja, uvek imaju naslov na jeziku rada i jeziku rezimea.

NAČIN CITIRANjA

Prilikom navođenja koristi se APA (American Psychological Association) stil.

Citate treba stavaljati pod navodnike. Na srpskom jeziku citati se prenose prema Pravopisu srpskog jezika („“), na engleskom jeziku prema jezičkoj normi tog jezika (“ ”). Jedino se stihovi daju u kurzivu. Ako prelazi 40 reči, citat se izdvaja u poseban pasus, bez navodnika. Ukoliko se u glavnom tekstu citira autor stranog porekla, najpre se navodi prevod ili transkripcija imena autora, a potom se u uglastoj zagradi [ ] piše njegovo ili njeno originalno ime i prezime, na primer Džonatan Kaler [Jonathan Culler]. Isti postupak primenjuje se i za pisanje stranih pojmova i izraza. Ako se citiraju rečenice na stranom jeziku, u glavnom tekstu se daje prevod, a u fusnoti original, uvek sa navodom izvora.

Citiranje se vrši unutar teksta u formatu bibliografske parenteze koja sadrži prezime autora, godinu objavljivanja rada i broj stranice sa koje je citat preuzet, na primer (Culler, 1997: 32). Ako je reč o studiji više autora, navodi se prezime prvog autora odvojeno zarezom, na primer (Samardžija i dr. 2011: 34).

Lista referenci

Posebno se navode izvori i literatura.

• Knjige i monografije:
• jednog autora

Culler, J. (2007). The literary in theory. Stanford: Stanford University Press.

• više autora

Ward, G. C., & Burns K. (2007). The war: An intimate history, 1941–1945. New York: Knopf.

• knjiga objavljena u elektronskoj formi

Eckes, T. (2000). The developmental social psychology of gender. Dostupno preko: http://www.netlibrary.com

• Poglavlje u monografiji ili zborniku radova

Mančić, A. (2010). Pisanja i čitanja prevoda kao žanra u srpskim književnim i naučnim časopisima (povodom prvih srpskih prevoda Servantesa, Ariosta i Šekspira. U: V. Matović (ur.), Žanrovi u srpskoj periodici (str. 499−515). Beograd: Institut za književnost i umetnost.

• Članak u časopisu ili dnevnim novinama

Referenca treba da sadrži prezime i ime autora, godinu izdanja, naslov članka, naziv časopisa (kurzivom), volumen, broj stranice.

Haraway, D. (1988). Situated knowledges: The science question in feminism and the privilege of partial perspective. Feminist Studies, 14 (3), 575–599.

Stolić, A. (2001). Društveni identitet učiteljice u Srbiji 19. veka. Godišnjak za društvenu istoriju, 3, 205–232.

Vulićević, M. (26. oktobar 2011). O vampirima s empatijom. Politika, str. 14.

• Zbornici radova sa naučnih skupova ili konferencija

Singh, K., & Best, G. (2004). Film-induced tourism: Motivations of visitors to the Hobbiton movie set as featured in The Lord of the Rings. In W. Frost, G. Croy & S. Beeton (Eds), Proceedings of the 1st International Tourism and Media Conference (pp. 98–111). Melbourne: Tourism Research Unit, Monash University.

• Neobjavljene doktorske disertacije, magistarske teze ili master radovi

Balan, J. (2004). Diskurs ženskog lika u srpskom realističkom romanu (Neobjavljena doktorska disertacija). Filološki fakultet, Univerzizitet u Beogradu, Beograd.

• Dokument sa interneta:

Referenca treba da sadrži prezime i ime autora, datum objavljivanja, naslov dokumenta, datum kada je sajt posećen, internet adresu.

Wood, J. (2014, May 19). The World As We Know It. The New Yorker. Dostupno preko: http://www.newyorker.com/arts/critics/books/2014/05/19/140519crbo_books_wood [30.06.2014]

• Rukopisna građa

Nikolić, Jovan. Pesmarica. Temišvar: Arhiv SANU u Beogradu, sign. 8552/264/5, 1780−1783.

* * *

Autori su dužni da dostave lektorisane tekstove.

Rukopisi se ne vraćaju.

Primerak časopisa može se nabaviti u biblioteci Fakulteta za strane jezike Alfa BK univerziteta.