LEKTORKA RADMILA VIDAK –KA JEZIČKOM PROSVETITELJSTVU
Abstract
U razgovorima između harizmatičnog radio-stvaraoca i reditelja Darka Tatića, otmenog pisca i televizijskog urednika Miroslava Savićevića i mene iskristalisala se posle smrti Radmile Vidak ideja da bi toj nenametljivoj lektorki –uzoru u svome poslu, kulturnom junaku po doprinosu srpskoj jezičkoj kulturi i simbolu nevidljivosti kao obeležja radiofonskih svetova –trebalo sačuvati ime i spomen kroz vremena. Njena svojstva neprevaziđene studioznosti, vrednoće i uporstva u odbrani pravilnog srpskog jezika i govora učinila su je za života legendarnom, tako da je misao o mogućoj nagradi sa njenim imenom iznikla prirodno, logično, iz konteksta posmrtnih priča o njoj. Sva trojica smo bili za takvu inicijativu iz razloga opšte koristi, a svaki pojedinačno još i sa nekim posebnim motivom.
